III. gimnazija Zagreb

Proljetno raspoloženje u nama školarcima budi svakakve osjećaje. Jedan od najizraženijih sigurno je žeđ. Konstantna potraga za nečim za piće vlada od trećeg mjeseca pa sve do kraja školske godine.

Novac se troši na sokiće, sladolede, ledene štapiće i ostale hladne šećerne pošasti. Šećer koji sadrže te sve gluposti ne služi nam samo da povećamo svoju tjelesnu masu, već i da bar malo popravimo raspoloženje. Sunčeve zrake bude u nama i neke druge osjećaje. Jedan od takvih je i ljubav. Po definiciji naše profesorice iz etike ljubav je kada odlučiš da ćeš se brinuti o osobi u koju si zaljubljen. Naravno, u našoj dobi još je prerano govoriti o pravoj ljubavi. Sve su to samo kratke zaljubljenosti, ali i one su nekada toliko jake da izgubimo kompas. Takve  „ljubavi“ često ostanu samo na porukama i bockanjima, ali i to je nešto. Lijepo je kad s vremena na vrijeme, ako ništa drugo, bar škicneš nekog. I kako bi jedna moja zaljubljena prijeteljica rekla: „Daj Bože da sad prođe, da imam na što mislit' pod matematikom!!!“

Lucija Ravlić, I. a